Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Mu­nje­vi­tom po­li­cij­skom ak­ci­jom: “Dr­žav­ni udar 2,5- Ne po­ma­že te­ro­ri­sti­ma vo­da, Me­vlu­di­ne, ni sa ko­ri­ta Iva­no­va, va­la!” slo­bo­de je li­šen glav­no­o­sum­nji­če­ni za or­ga­ni­zo­va­nje neo­r­ga­ni­zo­va­nih po­ku­ša­ja u po­ku­ša­ju te­ro­ri­stič­kih na­pa­da na dva ova­la mi­je­ša­nog me­sa, po­ve­li­ku por­ci­ju ka­ča­ma­ka bo­ga­mi, a naj­vje­ro­vat­ni­je i ne­što od sa­la­ta (pa i krv­nič­ki, bi­je­lo­lu­ča­nom pa­pri­kom, fuj ne­so­ja!) ko­ji je tre­ba­lo da po­slu­že kao oruž­je za na­pad na zgra­du Vla­de i po­ku­šaj pre­žde­ra­va­nja Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, dok pod pri­ti­skom ho­le­ste­ro­la ne pre­da le­gal­no i le­gi­tim­no na­sli­je­đe­nu vlast, ko­ju mu je kralj Ni­ko­la osta­vio u ama­net sti­ho­vi­ma: “Ona­mo, na­mo, za br­da ona, nek vla­da Mi­lo go­di­na 100! Ona­mo, na­mo, za br­da ona DPS-a car­ski je dvor...”
Da­kle, u mu­nje­vi­toj ak­ci­ji, mu­nje­vi­ti­joj od gli­se­ra pu­nog “marl­bo­ra”, slo­bo­de je li­še­no li­ce po­zna­to pod pa­ra­voj­nim pse­u­do­ni­mom De­da Mraz dok je na ne­re­gi­stro­va­nim ir­va­si­ma po­ku­šao da pre­đe gra­ni­cu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re i u dža­ko­vi­ma, to­bo­že pu­nim igra­ča­ka, na­mi­je­nje­nim is­klju­či­vo opo­zi­ci­o­noj dje­ci, pro­šver­cu­je pa­tulj­ke i el­fo­ve utre­ni­ra­ne za iz­vo­đe­nje di­ver­zi­ja, sa­bo­ta­ža, a naj­vje­ro­vat­ni­je i za pje­va­nje onih kle­ro­fa­ši­stič­kih pje­smi­ca ti­pa: “Pa­da­ju, pa­da­ju s ne­ba be­le zve­zde...”, ko­je skri­ve­nom po­ru­kom po­zi­va­ju na na­sil­no oba­ra­nje le­gi­tim­no iza­bra­nog re­ži­ma na po­kra­de­nim iz­bo­ri­ma, jer zna se ko su ,,be­le, či­ste i ne­po­roč­ne zve­zde'' u Cr­noj Go­ri, ko­je bi, eto, tre­ba­lo da pad­nu ma­da su pri­va­ti­zo­va­li i ne­bo ka­ko bi pred­u­pri­je­di­li ova­kve i slič­ne sce­na­ri­je!
Ka­ko je pri­li­kom pri­vo­đe­nja De­da Mra­za je­dan od ir­va­sa pru­žao ot­por, spe­ci­jal­ci po­li­ci­je bi­li su pri­nu­đe­ni da ga ne­na­sil­nom, ta­ko­zva­nog Gan­di-pen­drek me­to­dom, uvje­žba­va­nom na pro­te­sti­ma pri­sta­li­ca opo­zi­ci­je i na osta­lim stra­nim pla­će­ni­ci­ma, sa­vla­da­ju...
Na­kon to­ga je sam ir­vas uda­rio gla­vom pe­de­se­tak pu­ta o pen­drek i is­pr­skao dvi­je i po bo­ce su­zav­ca se­bi u oči, ka­ko bi na­bi­je­dio po­li­cij­ske slu­žbe­ni­ke za upo­tre­bu pre­ko­mje­r­ne si­le, iako je po­zna­to da ne upo­tre­blja­va­ju ni mjer­nu a ka­mo­li pre­ko­mjer­nu, bez, eto, ako se ne­ko sam ne sa­ple­te na pen­drek, co­ku­lu, pe­sni­cu...50 – 60 pu­ta, iako ga mo­le i ku­me da ne či­ni to, jer bi mo­gao da na­vu­če ka­kvu pre­hla­du od va­lja­nja po hlad­nom be­to­nu...
Za raz­li­ku od ir­va­sa, ko­ji se naj­vje­ro­vat­ni­je na­la­zio pod dej­stvom nar­ko­ti­ka, De­da Mraz je bio da­le­ko ko­o­pe­ra­tiv­ni­ji i već na pr­vom sa­slu­ša­nju pri­znao kri­vi­cu, na­go­div­ši se sa za­vi­sno- ne­za­vi­snim tu­ži­la­švom da se kao za­šti­će­ni svje­dok po­ja­vi u pro­ce­su pro­tiv Pe­pe­lju­ge, Mi­ki Ma­u­sa, Ši­lje, Pa­je Pat­ka, pin­gvi­na sa Ma­da­ga­ska­ra i Sun­đer Bob Koc­ka­lo­nea, za ko­je se oprav­da­no sum­nja da su se u vi­še na­vra­ta uka­za­li ka­ko biv­šem pre­mi­je­ru ve­li­ko­mu­če­ni­ku i mi­ro­no­scu Mi­lu bo­go­u­god­ni­ku Đu­ka­no­vi­ću, ta­ko i no­vo­me- Du­šku Mar­ko­vi­ću, pri­je­te­ći im da ne­će, da­le­ko bi­lo, vla­da­ti do­vi­je­ka i da će do­ći, opet da­le­ko bi­lo, i taj dan ka­da će fo­te­lje mo­ra­ti da za­mi­je­ne ša­mli­ca­ma... To je na­ro­či­to kod go­spo­di­na i ,,Go­spo­da” Đu­ka­no­vi­ća iza­zva­lo to­li­ku du­šev­nu bol da je par­nič­nim po­stup­kom utvr­đe­no ka­ko ipak po­sje­du­je du­šu, upr­kos tvrd­nji du­šma­na, i da ta du­ša, ši­ro­ka k'o onaj li­sting ra­ču­na iz švaj­car­ske ban­ke- bo­li kad ga ne­pra­ved­no kle­ve­ću i još neo­prav­da­ni­je op­tu­žu­ju za sro­za­va­nje Cr­ne Go­re na ni­vo jed­no­sloj­nog to­a­let pa­pi­ra za na­mjer­ni­ke u ve­li­koj i ma­loj nu­ždi!
No, naj­va­žni­je od sve­ga je­ste fa­kat da je spri­je­čen još je­dan od po­ku­ša­ja dr­žav­nih uda­ra, onaj po­po­dnev­ni valj­da, i da Cr­na Go­ra osta­je cr­na i u No­voj go­di­ni, osim ako se i za nju ne is­po­sta­vi da je in­stru­i­ra­na od stra­nih ele­me­na­ta da pro­tiv­prav­no i mi­mo vo­lje gra­đa­na smi­je­ni 2016. Ali, po­li­ci­ja ni­je že­lje­la da se ba­vi spe­ku­la­ci­ja­ma i na­ga­đa­nji­ma, pre­za­u­ze­ta bu­ni­ka­njem, na­vo­de­ći da pom­no pra­te do­la­zak po­me­nu­te, kao i da op­ser­vi­ra­ju kre­ta­nje, na­vi­ke, po­na­ša­nje i kon­tak­te Bo­žić Ba­te, re­tro­grad­nog i iz­u­zet­no opa­snog ele­men­ta one vje­re ko­ja Cr­nu Go­ru uma­lo ni­je do­ve­la do ru­ba ne­stan­ka, ali se sre­ćom po­ja­vio Mi­raš De­de­ić ne­vla­din­ski da lu­čom vje­re u ime oca Mi­la, Si­na i Sve­to(ga) du­ha Ma­ro­vi­ća, nak­knad­no uhap­še­nog zbog naj­ve­će je­re­si- kra­đe, a ne da­va­nja do­volj­no Ocu, du­hov­no po­ve­de Cr­nu Go­ru do svje­tla na kra­ju tu­ne­la, za ko­je se is­po­sta­vi­lo da je far lo­ko­mo­sti­ve, no...
Sve u sve­mu, Cr­na Go­ra mo­že da odah­ne do na­ve­če kad se oče­ku­je no­vi po­ku­šaj te­ro­ri­stič­kih na­pa­da ko­ji će ta­ko­đe bi­ti osu­je­će­ni, a va­la i spri­je­če­ni, ako ne i dra­ma­tur­ški ob­ra­đe­ni ka­ko bi i mla­đi od 12 go­di­na mo­gli da pra­te dnev­nik, pa laj­ku­ju i še­ru­ju sta­tu­se vla­da­ju­će gar­ni­tu­re na Fej­sbu­ku i Tvi­te­ru!
U sva­kom slu­ča­ju- sreć­na ti 2017. go­di­na, mo­ja Cr­na Go­ro, osim ako ne bu­de pri­ve­de­na pod sum­njom da je pri­pre­ma­la pre­u­zi­ma­nje vla­sti od 2016. u po­noć 31. de­cem­bra, jer ni­ka­kvo pre­u­zi­ma­nje vla­sti ne­će bi­ti to­le­ri­sa­no mi­mo iz­bor­ne vo­lje na­ro­da ko­ji je ja­sno re­kao: “Ho­će­mo pro­mje­ne”, a bo­go­u­god­ni Đu­ka­no­vić po­slu­šao i pro­mi­je­nio- se­be za Mar­ko­vi­ća, uz upo­zo­re­nje po­me­nu­tom da se ne opu­šta pre­vi­še i ne uži­vlja­va u ulo­gu- ni­je mu od oca osta­la, već Mi­lu od kra­lja Ni­ko­le, re­koh već, pa nek či­sto iz­i­gra­va eho u odi­je­lu i kra­va­ti ko­ja se la­ko pre­met­ne u svi­len po­li­tič­ki gaj­tan...